30 Jun 2016

Տարեցների իշխանություն

Մեր հասարակական կարգը գերոնտոկրատիայից (տարեցների իշխանություն) էլ ավելի տարօրինակ ա, քանի որ կյանքի բոլոր շերտերը վերահսկում են պարզապես տարիք առած մանուկները։
Քո անձնական որոշումներից չգիտես խի նեղացող կապռիզնի բարեկամների և այլոց սինդրոմը հիշեք։ Պարզ օրինակ. որոշում եք չափազանց նեղ շրջապատով ոչ-ավանդական հարսանիքիկ անել, իսկ չհրավիրվածները, ասենք՝ հրոխպոր կնգա պապու եզան գեղի քիթ-խոթող Հոռոմսիմ ծյան, նեղանում են։ Եքա մարդիկ։ Նեղանու՛մ։ Բարեկամության ճնշող ազդեցությունը գաղտնիք չի, ու ցավոք քչերն են կարում անիմաստ խաթրերով ու դոգմաներով չգնալ՝ անձնական կյանքը մի կողմ դնելով։ 

Դե իսկ հեքիաթներով ապրողների մասին էլ ընդհանրապես չսկսեմ։
Տարիքային դիսկրիմինացիա չեմ անում, որովհետև գրառումս հենց դրա դեմ ա ուղղված։ Պարզապես կան մարդիկ, որոնք մանկամիտ են ու էդպես էլ մնում են՝ անկախ ֆիզիկական տարիքից։ Ինչի՞ ա հասարակությունը պարտավոր նրանց «հարգել» (ընդհանրապես՝ հարգանքը վատ բան չի), «լսել» ու «ենթարկվել»՝ զուտ ապրած տարիների քանակի հիման վրա, որակական սկզբունքների վրա զոռով աչք փակելով։

26 Jun 2016

«16+» ԼԵԶՎԱԲԱՆՈՒԹՅՈՒՆ

[1] Հայերենի բարբառներում տարածված են սեռական անդամների «մրգային» անվանումները (հիմնականում՝ մեղմասություն/էվֆեմիզմ, երբեմն էլ մանկական լեզվում, ժարգոնում կամ ծածկալեզվում)։ Ահա մի քանի օրինակ.
ԹՈՒԶ՝ Ասլանբեկի և Ոզմի բարբառներում նշանակում է ‘vulva = իգական սեռական անդամ’ (ՀԱԲ 2, 202a)
ԾԻՐԱՆ՝ Ղարաբաղի ծածկալեզվում՝ ‘vulva’ (Աճառեան 1913, 515b; ՀԱԲ 3, 244a)
ՄԱՄՈՒԽ ‘սալոր’ > Նոր Նախիջևան՝ ‘vulva’ (ՀԱԲ 3, 244a)
ՇԷՖԹԱԼԻ (թրք.) ‘դեղձ’ > ‘vulva’ (ՀԱԲ 3, 244a)
ՓՇԱՏ > Ղարաբաղում՝ ‘երեխայի penis’ (Աճառեան 1913, 1073b), և ոչ միայն Ղարաբաղում

[2] Որոշ դեպքերի համար բարբառագիտական կամ խոսակցական գրանցում գուցե չունենք, բայց շատերիս է հայտնի նաև հետևյալ մրգանունների կիրառությունը սեռական անդամի փոխարեն՝ ԴԱՄԲՈՒԼ, ԽԻԱՐ, ՇԼՈՐ (կամ հոգնակի ՇԼՈՐՆԵՐ՝ այս դեպքում ‘testiculi’ իմաստով), ՏԱՆՁ և այլն։

«ԾԱՄԹԵԼ» ՊԱՐԵՐԳԸ ԿԱՄ (այսպես կոչված) ԾԻՍԱԿԱՆ ՍՏՐԻՊՏԻԶ

1. Ստրիպտիզը սովորաբար թանկ է նստում: Էս մի «ստրիպտիզն» էլ ինձ վրա թանկ նստեց, քանի որ համարյա երկու անգամ գրեցի. առանց գրածս պահպանելու (save անելու) ոգևովորված գրում էի, ու երբ հասա այն տեղին, երբ աղջիկը տղային, ծամթելը ծովից հանելու դիմաց, առաջարկում է ամենաթունդ պարգևը («Զիմ գոտուց ցածր կ’իտամ»), հենց այդ պահին լույսերը տարան: Համակարգիչն աղմուկով անջատվեց, գրածիս մի զգալի մասը կորավ. ահագին զահլա գործ էր վերականգնելը… Հոլանդիայում շատ հազվադեպ է լինում, որ լույսերը կտրեն. էն էլ` առանց նախազգուշացնելու: Հոլանդացիք դրանով կրկնակի նոստալգիա խփեցին. մեկ` լույսերը տանելով ինձ գցեցին 1990-ականների հայկական իրականություն, մեկ էլ` ստրիպտիզի թունդ պահը կտրող սովետական ցենզուրա… :)

Նախորդ քննարկման մեջ հարց հնչեց «Զինչ ու զինչ տամ լողվորչուն» հայտնի պարերգի ու դրա մեջ գործածված բառերի մասին: Արդեն ասացի, որ ընդունելի չեմ համարում ԶՈՄԱ բառը սանսկրիտ SOMA ըմպելիքի անվանումից բխեցնող ստուգաբանությունը: Կա շատ ավելի հեշտ ու թափանցիկ բացատրություն. դա հայերեն բարբառային ԶՈՄԱ ‘յայլա, արոտավայր’ բառն է, որ իսկապես գոյություն ունի Վանի ու Շատախի բարբառներում (հիմա էլ կենդանի է, օրինակ, Հրազդանում). ու ՀայԼեզԲրբԲառ Ա, 2001, 419a-ում էլ այս քննվող երգի ԶՈՄԱ-ն բացահայտորեն հենց այս բարբառային բառի հետ է նույնացվում: Ճիշտ ինչպես ունենք Յայլա-ջան-յայլա ծիսական հանգերգը` ՅԱՅԼԱ ‘արոտավայր’ հոմանիշից:

20 Jun 2016

Умер человек и попал на Божий суд

Умер человек и попал на Божий суд. Долго смотрел на него Бог с недоумением и задумчиво молчал. Не выдержал человек и спросил: 
— Господи, что с долей моей? Почему ты молчишь? Я ведь заслужил царствие небесное. Я страдал! — с достоинством заявил человек. 
— А с каких это пор, — удивился Бог, — страдания стали считаться заслугой?
— Я носил власяницу и вервие, — упрямо нахмурился человек. — Вкушал отруби и сухой горох, не пил ничего, кроме воды, не притрагивался к женщинам. Я изнурял свое тело постом и молитвами...
— Ну и что? — заметил Бог. — Я понимаю, что ты страдал — но за что именно ты страдал? 
— Во славу твою, — не раздумывая, ответил человек. 
— Хорошенькая же у меня получается слава! — усмехнулся грустно Господь. — Я, значит, морю людей голодом, заставляю носить всякую рвань и лишаю радостей любви? 
Вокруг повисло молчание... Бог все так же задумчиво взирал на человека.

12 Jun 2016

Как Россия предавала "братьев"-армян...

Пишет Eвceй Бeльмecoв (bell_mess

Об этом и советская, и российская историография не любили и не любят вспоминать. Этого исторического эпизода как бы и не было, о нем в лучшем случае вскользь пишут в школьных учебниках, старательно делают вид, что ничего подобного не было, хотя его последствия очевидны и трагичны для народов Закавказья и Восточной Анатолии. Здесь, как, наверное, нигде более, действует гнусная русско-совдеповская фигура умолчания, когда все делают вид, что очевидного позорного исторического факта как бы не было и потому о нем не говорят: одни из-за бессилия что-либо изменить, а другие в силу своей природной лживости.

Достаточно посмотреть на политическую карту и спросить: а как так случилось, что христианская святыня - гора Арарат находится уж столько лет под басурманской турецкой пятой? Как гора Арарат вообще стала турецкой?

А между тем перед нами свидетельство подлого предательства, коими изобилует история Великой Сраны и последствия которого до сих пор сотрясают и Азию, и Европу, принесли горе не только армянам, но и курдам, оставив последних вообще без национального государства. Очень кстати будет рассказать об этом трагическом и позорном историческом фрагменте именно сейчас, в столетие геноцида армян, греков и ассирийцев в Османской империи, когда российский официоз распространяет лживые истории о "братстве" и "спасении Армении Россией".

11 Jun 2016

Армяне на Византийском престоле

Армяне стали компактно проживать на территории Византии с IV века, и вплоть до XIII века их присутствие в империи продолжало возрастать. Этому процессу способствовало несколько факторов. Во-первых, нестабильное положение в самой Армении, постоянно находящейся в состоянии конфликта с более могущественными соседями. Во-вторых, потеря Арменией своей государственности после ее раздела между Византией и Персией.


Оказавшиеся не у дел армянские князья, привыкшие к военной и административной службе, устремились в Византию, надеясь там использовать свои знания и таланты. Перебирались они на Запад не одни, а со своими домочадцами, крестьянами и вооруженными боеспособными личными отрядами.

2 Jun 2016

Каждый раз, когда какая-либо страна признает Геноцид армян ...

Каждый раз, когда какая-либо страна признает геноцид армян, в двух соседних с Арменией странах начинается форменный баттхёрт. Захлебываясь от праведного гнева журналисты десятками пишут статьи, блоггеры комментируют, народ обсуждает. Как же так, недоумевают соседи, почему этот "так называемый геноцид армян" признала очередная страна? Ведь всему миру известно, что его не было. Наверное, это признание носит политический антитурецкий характер, иначе тогда придется признать все геноциды в истории человечества.

Тут надо кое-что пояснить. Несомненно, признание геноцида армян со стороны парламента или президента страны носит политический характер, ни парламент, ни президент, не обладают соответствующими познаниями в этом вопросе для вынесения компетентного академического суждения. Но вот вопрос, почему парламент Германии признает геноцид армян, а не геноцид альбигойцев или индейцев Кубы? Ответ на вопрос лежит на поверхности. Политической проблему признания геноцида армян сделала Турция. Не Россия, не Франция и не Германия. Как только какой-нибудь университет выпускал книгу с упоминанием "геноцида армян", от Турции тут же следовал протест. Как только по телевизору собирались показывать документальный фильм о геноциде армян, от Турции следовал протест. Как только какая-то энциклопедия писала статью "Геноцид армян", от Турции следовал протест.

Отголоски турецкого языка в армянской диаспоре

Перевод статьи «The legacy of Turkish in the Armenian diaspora» аспирантки Колумбийского университета Дженнифер Манукян, опубликованной на портале Jadaliyya.

Отголоски турецкого языка в армянской диаспоре

В моей памяти неожиданно всплывает яркий момент из университетской жизни в Нью-Джерси, больше похожий на начало старого анекдота: за соседними столами спиной друг к другу сидят армянин и турок, один внимательно читает книгу, другой громко разговаривает по телефону. Мне всё труднее концентрироваться на тексте, и я из любопытства поднимаю голову и пытаюсь разобрать, о чём идёт речь. Понять ничего не выходит, но мягкость слов в речи соседа кажется мне до боли знакомой. Не замечая, что я подслушиваю, он продолжает что-то энергично втолковывать собеседнику. Время от времени я вылавливаю из потока речи слова hiç или hemen — они вызывают у меня приятные ассоциации. Ещё бы, ведь такие слова есть и в моём языке.

В философском смысле наша встреча была чем-то похожа на робкую попытку двух разделённых народов найти общий язык при помощи десятка мало что значащих общих слов. Она словно произошла в ту далёкую эпоху, когда этнолингвистический национализм ещё не заставил наши народы окопаться в своих языках и настроить их друг против друга — в эпоху, когда турки ещё не требовали исключительных прав на турецкий язык, а армяне не испытывали стойкое отвращение ко всему, что содержит слово турецкий.

The Legacy of Turkish in the Armenian Diaspora

[The cover of "Osmanlıca Bilenlere Dört Günde
Ermenice Okumanın Usulü," an 1892 book teaching
Armeno-Turkish. Image via Tozsuz Evrak.]
There we sat, the proverbial Turk and Armenian, at neighboring tables in a university student center in New Jersey. My back to his, I drew my eyes out of the book I was reading to concentrate on the voice behind me. The gliding vowels of Turkish always sound familiar in the split second it takes for my brain to mark the language as unknown. As the man shouted into his cellphone, unaware of the aspiring eavesdropper nearby, a surge of recognition startled me each time I managed to catch a hiç or a hemen. These words were, after all, part of my language too.

That was the microcosmic encounter between two nations notoriously divided: a non-conversation through a handful of words that belong to us both. It was an encounter rooted in another time, another world away—a time before ethno-linguistic nationalism led Armenians and Turks to retreat into their languages and fortify them against each other, a time before the Turkish people held exclusive rights to the Turkish language, and a time before the Armenian people felt a visceral unease towards most things Turkish.

This scene recalls the intimate relationship that Ottoman Armenians once had with the Turkish language. Although this relationship grew strained nearly a century ago when most of the community was pushed into the diaspora, among many of the descendants of this community there remains a quiet, reticent affection for the language that still echoes today in far-flung corners of the Armenian diaspora.

Turkish: A Language of the Ottoman Armenians

How can the relationship between a people and their imperial language be framed as a transnational, multigenerational love affair in good faith? Other imperial contexts point to the striking implausibility of this scenario. The tendency of imperial powers to use language to sink their claws deeper into the minds of the colonized, strip them of their cultural identities, and tighten their grip on the territory they aim to pillage might prompt a raised eyebrow at the metaphor. But there is a distinction to be made between an Algerian’s relationship to French, an Indian’s relationship to English, and an Ottoman Armenian’s relationship to Turkish.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...